Dve trećine anketiranih građana pokazuje interesovanje za budžet svoje lokalne samouprave. Njihovi odgovori uglavnom se mogu podeliti na tri kategorije. Najbrojniji su oni koje budžet zanima jer je reč o njihovom novcu, zatim slede oni koji smatraju da treba voditi računa kako bi se sprečile zloupotrebe, dok su se najređe pojavljivali odgovori da nekoga budžet zanima, ali da nema vremena da se time bavi i ne razume se u ta pitanja. Ovo su podaci iz 20 lokalnih samouprava u Srbiji koji su dobijeni kroz istraživanje „Učešće građana u odlučivanju na nivou opštine“ koje je sprovedeno za potrebe švajcarskog programa „Reforma poreza na imovinu“ koje sporovodi švajcarska organizacija Helvetas.
„Švajcarski program „Reforma poreza na imovinu“ počinje novu fazu koja je ovog puta vredna pet miliona franaka. Jedna od najvažnijih komponenti biće i rad sa opštinama u Srbiji na što boljem uključivanju građana u proces donošenja odluka koje se tiču trošenja novca iz investicionog dela opštinskog budžeta. Plan je da se u toj komponenti radi sa 45 opština, i uskoro bi trebalo da objavimo i javni poziv za sve zanteresovane lokalne samouprave“, rekao je dr.Branislav Milić, stručnjak na Švajcarskom programu „Reforma poreza na imovinu“.
Na pitanje da li su u prethodne dve godine lokalne samouprave pitale građane na koji način treba trošiti budžet čak 83 procenta ispitanika smatra da obični građani nemaju uticaja na budžetske procese, i dosledno su odgovarali da takve konsultacije nisu ni vršene u njihovoj opštini tokom protekle dve godine, ali je ipak 7 procenata znalo da jesu. Procenat ispitanika koji potvrđuju da je opština održala konsultacije najveći je među grupom ljudi kojoj je poznata mogućnost predlaganja manjih projekata koji se realizuju u komšiluku, 26 odsto.
Kada se gleda po opštinama, građani koji ukazuju na to da su imali prilike da se konsultuju u vezi sa manjim projektima koji se realizuju su najčešće bili u Vrnjačkoj Banji, Malom Crniću, Rači i Užicu.
„Teme na kojima će se raditi zavisiće od samih lokalnih samouprava, ali plan je da se sa jednim brojem radi na tome kako da unaprede javne rasprave, kao i sam proces izveštavanja. Odnosno kada građani predlože šta oni misle da je u njihovim opštinama najpotrebnije, šta se sa tom informacijom dalje dešava i uopšte kako teče čitav proces odlučivanja. Na kraju ove faze sve opštine bi trebalo da imaju potpuno standardizovane procese odlučivanja o predlozima građana. Takođe, kao i u ovoj prethodnoj fazi, vlada Švajcarske, kroz naš program, delimično će i finansirati konkretne predloge koje građani dostave“, objašnjava dr. Branislav Milić, stručnjak na Švajcarskom programu „Reforma poreza na imovinu“.
Na pitanje zašto se građani nisu uključivali u participaciju o budžetu odgovori dobijeni istraživanjem su podeljeni. Nešto više od jedne trećine kao razlog navodi nepoverenje u proces ili pesimizam spram toga da bi mogli bilo šta da promene. Za vrlo sličan odgovor, da takve mogućnosti ne postoje za obične građane opredelilo se 3,7 procenata građana. Još 8,2 odsto sugrađana navodi razloge iz kojih se može videti da nisu znali da se takav proces odigrava ili da nisu znali kako da se u njega uključe. Jedna četvrtina ukazuje na to da nisu imali vremena da se bave ovim pitanjima, a još 3,6 procenata kaže da ni inače ne želi da se njima bavi. Najzad, nešto više od 10 odsto građana smatra da opština sve radi kako treba i da zato nema razloga da se građani uključuju u ove procese.
Lokalne samouprave u kojima su ljudi anketirani za potrebe istraživanja su Bor, Bojnik, Vlasotince, Vranje, Vrnjačka Banja, Gornji Milanovac, Ljubovija, Mali Zvornik, Malo Crniće, Paraćin, Pirot, Rača, Užice, Topola, Trstenik, Ćuprija, Apatin, Bač, Sombor i Temerin.
HELVETAS Swiss Intercooperation SRB
