Da li imate problema da u toku razgovora sa drugim ljudima ili gledanja filma ili utakmice, stalno proveravate vaš telefon? Da li se vaša porodica žali na ovu vašu stalnu društvenu medijsku naviku? Ako ste u panici kada nemate interent ili pristup wifi-ju možda imate FOMO – koji je Oksfordski engleski rečnik proglasio za reč godine za 2013 godinu.
Strah od propusta (FOMO) je uznemirenost izazvana naglim osećanjem da ne učestvujete u uzbudljivim i vrednim stvarima koje se događaju oko vas. Dolazak društvenih medija učinio je ovo mnogo težim za mnoge, jer je moguće videti šta skoro bilo ko radi u bilo kom trenutku.
Strah od propusta je vrsta socijalne anksioznosti. To je definisao Andrev Przibilski na Univerzitetu u Esseku kao strah da bi drugi ljudi mogli imati iskustva koja nama nedostaju. Odlikuje ga želja da se ostane povezan-stalno sa izvorima koji nameravaju da nam kažu šta drugi rade.
Nedavne studije pokazale su da je FOMO povezan sa osećanjima nezadovoljstva.
„Problem sa FOMO-om je to što pojedinci gledaju napolje umesto unutra“, rekla je Darlene McLaughlin – specijalista za psihijatriju iz Teksasa.“Kada ste tako podešeni na“ druge „ili“ bolje“ (u vašem umu), izgubite autentičan osećaj za sebe. Ovaj stalni strah od propusta znači da ne učestvujete kao prava osoba u vašem sopstveni svetu i životu.
Prosečan tinejdžer provodi osam do deset sati svakodnevno na svom mobilnom telefonu, a kada stalno verujemo da smo nešto „propustili“, može doći do anksioznosti i depresije. Nije iznenadujuće što je upotreba antidepresiva veoma visoka i raste svake godine.
Prema McLaughlin-i, kod najmanje tri do 13 posto populacije dijagnostikuje se stanje koje se zove socijalna anksioznost. „Deo društvene anksioznosti je strah da će biti osuđeni od drugih ili da ćete se obrukati u društvenim interakcijama“.n FOMO dovodi do nedostatka samopouzdanja i povlačenja iz društva.“
Iako mi možda svi ne doživljavamo ozbiljnu socijalnu anksioznost, nažalost, mnogi od nas imaju FOMO – čak i ako nismo spremni da priznamo i to neprestano brinući o tome šta svi drugi rade samo nas pogađa još više u našem životu. Pa, kako da se izborimo sa FOMO?
Možete prevazići FOMO tako što čete se koncentrisati, menjati svoje navike i raditi na tome da budete zahvalniji za svoj život.
Prvobitna svrha društvenih medija bila je da budu -alat veze- a ne sredstvo promocije. Nemojte dozvoliti društvenim medijima da ukradu vaš unutrašnji mir tako što žele da ste uvek negde drugde ili da izgubite iz vida ono što imate.
Nemojte se hvatati na sjajnom glamuru koji drugi projektuju na svojim društvenim medijima. Lako je zaboraviti da isti ljudi koji objavljuju te savršene selfije, zagrljeni i nasmejani, takođe imaju loše dane – oni jednostavno ne odluče da dokumentuju te trenutke. Društveni mediji su visoko kultivisani: vi vidite šta drugi žele da vidite, a ne njihovu stvarnost.
Najvažnija je odgovornost koju imate prema sebi. Zapravo, kada počnete da koristite društveni medije kao sredstvo za uživanje u trenutku, a ne kao sredstvo za život, možete početi da koristite svoj život, a ne da ga propuštate.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
