Fejat Sejdić, čovek južnjačkog temperamenta, običnog ljudskog ponosa i nebeskog talenta zasluženo je poneo titulu KRALJ TRUBE.
Fejata Sejdića pronašli smo u porodičnoj kući njegovog unuka Nebojše Sejdića, koji brine o njemu. U dnevnom boravku Sejdićeve kuće desetočlani orkestar uveliko vežba a Fejat sedi u fotelji i uživa uz svaku notu.
„Nikada nisam znao note, još kada sam služio vojsku svi su se čudili kako to ja sviram trubu a ne znam note. I nisam ih znao, imao sam sluh a to je nabitnija stvar a sluh imate ako imate talenat „ – priseća se Fejat davnih vremena i nastavlja priču.
„Moj deda Rustem Sejdić je bio vojni trubač pa moj otac Kadrija, onda sam orkestar preuzeo ja, kada mi je otac preminuo. Imao sam samo 14 godina i na mene je pala velika odgovornost. Vežbali smo i danju i noć. Bilo je dana kada se to vežbanje pretvaralo u pravo veselje uz neko meze i rakijicu a onda su počele da pristižu i nagrade i zahvalnice. Ne postoji nagrada koju moj orkestar nije dobio i sve su mi drage i sve ih puno volim jer su one deo mene i puno govore o familiji Sejdić. Mogao bih možda da izdvojim jednu na koju sam posebno ponosan, učinila me jako ponosnim čovekom a to je kada sam dobio nagradu na kojoj je pisalo „KRALJ TRUBE – FEJAT SEJDIĆ“, to treba doživeti jer ja to ne mogu da vam opišem“ – priča Fejat i kroz razgovor nam pokazuje svoje nagrade, zahvalnice i isečke iz novina koje su pisale o njemu.
Stara Jugoslavija bila je ponosna na zvuk trube, a Fejat Sejdić bio je čovek kome su se poveravali veoma značajni muzički zadaci. Ovo i ne čudi kada se zna ono što kolege sa velikim poštovanjem govore o Fejatu: da je, kroz višedecenijski rad, stvorio svojevrsni trubački bonton, nepisana pravila o tome kako se trubači imaju ponašati tokom svirke, kako bi mušterija uvek bila zadovoljna i kako bi sve proteklo u najboljem redu. Svirao je sa svojim orkestrom Josipu Brozu Titu, nekadašnjem predsedniku Francuske Šarlu De Golu, princu Tomislavu Karađorđeviću, predsedniku dr Zoranu Đinđiću, Milu Đukanoviću, Orsonu Velsu, Viliju Brantu, Leonidu Brežnjevu, Salvadoru Daliju, Ajrtonu Seni, velikom glumcu Ričardu Bartonu koji je posebno voleo našu zemlju, engleskoj kraljici Elizabeti Drugoj, i mnogim drugim svetski poznatim ličnostima.
Orkestar Fejata Sejdića sarađivao je i sa Goranom Bregovićem i Emirom Kusturicom na filmu „Dom za vešanje“, sa Čikom Bušikijem, osnivačem grupe „Džipsi kings“, koju su Sejdići pratili na jednoj turneji.
„Prošao sam svet, mogao sam da živim gde god sam hteo ali nema meni lepšeg mesta od mog Bojnika“– priča nam Fejat dok jednom rukom pokušava da pomeri drugu, posle moždanog udara koji ga je zadesio dvehiljadite godine.
Posle uspešne karijere, koja je trajala pola veka, rado se priseća svih sabora, turneja, nagrada,kolega…
„Prošlo je već 15 godina kako sam ostavio trubu, orkestar sam predao svom unuku Nebojši ali njegov sin, moj praunuk Viktor je dete, koje je sa trinaest meseci prvi put dunuo u trubu, dete koje ima talenat i verujem da će biti bolji i od svoj oca a i od mene“ – priča nam kroz osmeh Fejat dok ga mali naslednik Viktor grli i ljubi.
„Mnoge poznate ličnosti zovu telefonom da pitaju, kako je deda. Na svirkama, orkestar Fejata Sejdića i dan danas uživa jako veliki ugled ali zahvaljujući njemu. Snimljen je i film o Fejatu a kako nam je rečeno, trebalo bi da bude prikazan za dve godine“ – priča nam Nebojša, Fejatov unuk.
Nagrade Fejata Sejdića nismo nabrajali, kako ne bi neku ispustili, bilo ih je previše.
„Ne verujem da neko ima više nagrada od mene ali svaku sam zasluženo dobio, nema tu tajni, bez duše truba neće…“ kazao je „Kralj trube“ Fejat Sejdić.
