Dušan Blagojević, nastavnik srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Lebanu. “S obzirom na to da mi je drama i pozorište jako blisko, setio sam se da jedna dobra predstava ima hiljadu mana, a jedna loša samo jednu – da ne valja. Ono što je dobro mom radu jeste nepristajanje na prosečnost, nepristajanje na učmalost, podsticanje učenika da kritički misle, da motivišemo i osnažujemo dobro, i nepristajanje na sve ono što nas vuče ka nekom sunovratu. Ako je ova nagrada, nagrada za sva moja neodustajanja, hvala Udruženju “Živojin Mišić”.”
Rad u školi mu omogućava da na što kreativniji, inovativniji i produktivniji način iscrpi polje mogućeg. Veruje da školu, koja odgađa život, treba približiti životu, a životne situacije koristiti kao najbolje primere za obrazovanje i vaspitanje mladih ljudi. Kroz nastavne i vannastavne aktivnosti nastoji da pokaže kolika moć i kreativnost leži u učenicima – koliko snage i lepote.
Neprestano podstiče kreativni potencijal kod mladih kako bi osvestili da su neko i nešto, a ne niko i ništa, jer nose ogromnu energiju i talenat.
Osnovao je pri Gimnaziji Teatar „Gimnazijalac” koji godinama zaredom osvaja brojna priznanja na festivalima u zemlji i regionu.
Rad u Teatru mu omogućava da se neprestano usavršava i istražuje, a samim tim i da bolje upozna učenike i uspostavi kvalitetniji odnos sa njima. Baveći se školskim pozorištem jasnije sagledava svu složenost nastavničkog posla i izazove na koje nailazi. Smatra da je važno za nastavni proces da učenici, nastavnici i roditelji saslušaju jedni druge, da poveruju u dobrotu, i da dobro osnaže i motivišu. Veruje učenicima i oni veruju njemu, nisu suprotsavljene strane – već su tim.
Učenike uči da se i od posrtanja raste; da treba da osnaže jedni druge i budu bolji ljudi; da se oslone na druge, da drugome veruju i da sarađuju sa drugima; i ono najvažnije – da pročiste sebe i u sebi pronađu prostor za druge i drugačije. Srećan učenik jeste krajnji cilj njegovog traganja.
Osnivač je smotre Školska scena Srbije.
zivojinmisic.rs/ICJ
