“Druženje, igra i zabava današnje dece više je virtuelna nego realna” – Sunčica Nikolić – psiholog škole Josif Kostić
– Koje su najčešće zloupotrebe dece na internetu sa kojima ste se susretali?
– U školskom okruženju u posledjnjih nekoliko godina prisutno je i elektronsko nasilje koje trpe neki učenici i to od svojih vršnjaka. Ono se ogleda u slanju uznemiravajućih, uvredljivih ili pretećih poruka, distribuiranju prvokativnih i nepristojnih snimaka i fotografija, izbacivanju ili odbijanju pojedinaca da budu članovi nekih vršnjackih grupa. Neka deca koja trpe ovaj vid nasilja osećaju se loše, pate, uznemirena su, plačljiva, razdražljiva, skrivaju to od članova svoje porodice, i tek kad elektronsko preraste i u direktno verbalno nasilje (ismevana su u školi, zadirkivana) ova deca zatraže pomoć i zaštitu u školi. Jedan broj dece ovakvo ponašanje svojih vršnjaka ignoriše i ništa ne preduzima. Ima dece koja na nasilje odgovoraju nasiljem ne tražeći ničiju pomoć, i najčešće se ove situacije završvaju fizičkim nasiljem, što svakako nije dobro rešenje.
– Iako je ova zloupotreba novijeg doba, koliko je ona opasna? Odnosno kako može da utiče na dečije ponašanje i psihu?
Imamo i učenike koji žive u neadekvatnom porodičnom okruženju, sa roditeljima koji nemaju dovoljno slobodnog vremena za njih, ili neguju neadekvatan vaspitni stil ( suviše popustljvi roditelji), i ova deca su prepuštena sama sebi, vršnjacima, i ona mogu nekontrolisano da provode vreme na internetu, otvarajući sadržaje koji nisu primereni njihovom uzrastu izlažući sebe brojnim rizicima i opasnostima koje vrebaju na internetu. Ima i roditelja koji nisu informatički dovoljno obrazovani pa nisu u stanju da isprate ponašanje svoje dece na društvenim mrežama. Ima situacija kada roditelj zna šifru profila svog deteta i prati ga, ali to isto dete ima i drugi profil, lažni, a roditelj nema uvid u to.
– Veliki procenat dece je sam zaslužan za svoje vaspitanje, jer roditelji za to nemaju vremena. Koliko je ovo veliki problem u današnjem svetu u kome se tehnologija i navike i potrebe ljudi menjaju velikom brzinom ?
Deci svakako treba omogućiti pristup internetu iz mnnogo razloga ali roditelji moraju imati uvid o ponašanju njihove dece na internetu, posebno kada su u pitanju mlađa deca. Treba ispoštovati zakonsku proceduru da deca mlađa od 13 godina ne treba da imaju fejsbuk, da roditelji znaju koje sajtove posećuje njihovo dete, da povremeno proveravaju sadržaje tih sajtova, da zajedno sa decom biraju igrice primerene uzrastu, da stalno upućuju svoju decu kako da bezbedno i sigurno koračaju internetom, da grade poverenje da im se deca obrate za pomoc kad imaju neprijatnosti na internetu.
– Kao psiholog, koje savete biste dali deci, a koje roditeljima, kada je bezbedno korišćenje novih tehnologija u pitanju?
Saveti za bezbedno korišćenje interneta za decu: da paze na svoju privatnost, da ne ostavljaju svoje lične podatke svuda po internetu, posebno da ih ne dele nepoznatim osobama, da se pre otvaranja naloga na nekoj od društvenih mreža obavezno prethodno posavetuju sa roditeljima, da sklapaju prijateljstva samo sa osobama koje poznaju, a da zahteve nepoznatih ignorišu i obrišu, da vode računa o informacijama koje objavljuju, posebno kada je u pitanju njihovo kretanje, da ne ugovaraju sastanke sa nepoznatim osobama, da kada naiđu na scene nasilja, pornografije ili drugih uzmemiravajućih sadržaja iste obrišu, da bez odlaganja obaveste roditelje kada ih neko vređa, preti, ucenjuje.
– Koliko i kako savremene IKT (informacione komunikacione tehnologije), menjaju ponašanje, vrednosti i detinjstvo dece?
IKT drastično menja ponašanje i detinjstvo dece. Druženje, igra i zabava današnje dece više je virtuelna nego relna.
I za kraj:
Odgovorno, dostojanstveno i kulturno ponašanje na internetu, kao i u stvarnom i svakodnevnom životu, kako prema samom sebi tako i prema drugima osnov je uspešne i zdrave komunikacije i bezbednosti na internetu.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
