– Šta je za Vas medijska pismenost i koliko je ona danas važna?
Za mene medijska pismenost predstavlja sposobnost čoveka da kritički procesuira informacije koje do njega dolaze iz multumedijalnih izvora. Danas medijska pismenost predstavlja veoma važan segment ne samo svakodnevnog života, već i ličnosti svake jedinke, jer nalazimo se u informatičkom i digitalnom dobu i u stalnom smo kontaktu sa različitim vrstama informacija, uglavnom digitalnim preko mobilnih telefona, tableta ili računara. Sebe, ali i svakog čoveka mogu da zamislim kao pauka, koji preko svog mobilnog telefona ili prenosivog računara putem bežicnog signala i interneta pušta mrežu koja hvata mnoštvo informacija, a koje treba da protumači da li su njegov plen, tj. da li su mu od koristi ili nisu, i na koji način. Medijski pismeniji ljudi prave bolji izbor iz te ogromne količine informacija, i sebe hrane , tj. prave bolji izbor informacija prema svojim potrebama koje im donose koristi u svakodnevnom životu.
– Kako u savremenom digitalnom svetu razlikujete istine od laži?
Današnja dostupnost informacija zahvaljujući modernim tehnikama komunikacija stvorile su svakom čoveku na našoj planeti mogućnost da bude izvor informacije ili informacija ogromnom broju ljudi. Među 7 milijardi potencijalnih izvora informacija, danas, naravno da ima i mnogo onih koji ovu mogućnost zloupotrebljavaju i plasiraju lažne informacije. Ovaj problem nije proizvod digitalnog sveta, on je star koliko i samo ljudsko društvo, ljudi su se od pamtiveka služili lažima kako bi promovisali svoje interese i profitirali od njih. Razlika u odnosu na današnje, digitalno doba jeste što su u prošlosti informacije bile u mnogim slučajevima teško proverljive, dok danas imamo mogućnosti da informacije proverimo gotovo u istom trenutku, pa čak i tada u mnogim slučajevima nije lako odrediti šta je istina a šta laž. Ta odluka, laž ili istina, dolazi iz nas samih i naše sposobnosti kritičkog rasuđavanja, i obrade podataka, upravo onoga što nazivamo medijskom pismenošću. Današnji problem je što se mnogi ljudi odriču kritičkog razmišljanja u korist grupe, ili drugih pojedinaca, tj. uz pravi sos(stranačku iudeologiju ili kult ličnosti) spremni su bez razmišljanja da zatvornih očiju i uma progutaju svaku informaciju. Toma Akviniski je napisao “Svaka se pojedina stvar apsolutno naziva istinitom po njenom odnosu prema umu od koga zavisi”.
– Koliko su lažne vesti ozbiljan problem za mlade?
Lažne vesti predstavljaju ozbiljan problem za sve nas, ali naročito za mlade koji predstavljaju lak plen zbog svog neiskustva i ranjivosti. Mladi ljudi na osnovu informacija koje prihvataju formiraju svoj sud o svetu i svojoj ulozi u njemu,. Problem je što mnogi izvori informacija danas nameću mišljenje, a ne razmišljanje kao model. A mišljenje je samo vrh lednog brega koji počiva na razmišljanju jer ako biste uzeli trenutak i kritički razmislili o toj informaciji shvatili biste da je laž. Aku budemo nekritički prihvatali mišljenja drugih ljudi, onda izlažemo sebe i mogućnošću da prihvatimo mnoge laži i formiramo predrasude o sebi i svetu zasnovane na tim lažima. A svet zasnovan na lažima se pre ili kasnije uruši, a to se uvek odrazi i na one koje su verovali u te laži.
– Kako treba pristupiti medijskom obrazovanju dece? Kako se suočavate sa ovim izazovom na ličnom primeru?
Decu treba učiti kritičkom razmišljanju, i učiti ih da to koriste u svim životnim situacijama koje podrazumevaju obradu informacija, rešavanje problema i donošenje odluka. Ovakava vid razmišljanja nam omogućava da se distanciramo od sopstvenih predrasuda i da dođemo do logičkih zaključaka o tome šta radimo. Za razliku od vere ( u boga, ili ideologiju) kritičko razmišljanje je proces koji služi za proveru tačnosti verovanja, ali nikako ne može postati verovanje. Kritičko razmišljanje podrazumeva i da smo svesni tog sopstvenog procesa razmišljanja i zaključivanja.
U mojim mlađim danima digitalno doba je još bivalo nedovoljno rašireno i poznato kod nas, internet i jeftini računari su sve to promenili početkom XXI veka. Do tada informacije sam birao sam, prema svojim potrebama i mogućnostima, bio sam lovac na informacije, danas sam lovina, informacije biraju mene, dovoljno je samo jednom da otvorim internet stranu koja prodaje bicikle pa da narednih meseci moj profil na društvenim mrežama biva okupiran reklamama za prodaju bicikla. I sam pokušavam da kritički razmišljam, ne čitam “klik bejt” stranice, na televiziji sam blokirao “PINK” i “HAPPY” programe, pokušavam da filtriram izvore informacija i da korisitim one koji su se pokazali ako ne verodstojnim, onda bar kritici i za kritiku sklonim.
– Da li medijsku pismenost treba uvesti kao školski predmet?
Da, jer više percipiramo izloženost medijima, nego biologiji, istoriji i geografiji zajedno, evo kada ste zadnji put posmisli o fotosintezi, ili Prvom srpskom ustanku, a kada o tome da li imate poruku, sviđanje ili komentar na društvenoj mreži ili još gore šta se dešava u “rijaliti” programima. Mediji su postali integralni deo civilizacije i ljudske kulture, i njihov napredak je brži od naše biološke i društvene evolucije, pa bi shodno tome tu razliku putem obrazovanja smanjiti.
Članci su rađeni u okviru projekta „ZNAJ I TI“ – Istraživačko novinarstvo u cilju povećanja medisjke pismenosti stanovnika opštine Medveđa i Jablaničkog okruga, koji finansijski podržava opština Medveđa a realizuje UG „Info centar juga“
