Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Časne verige Svetog apostola Petra, posvećen okovima u koje je, tokom progona hrišćana, bio okovan apostol Petar. Prema predanju, verige su same spale kada mu se u tamnici javio anđeo, nakon čega je Petar izašao na slobodu i nastavio da propoveda reč Božju.
Veruje se da su jerusalimske verige, koje su hrišćani vekovima čuvali i prenosili s kolena na koleno, imale isceliteljsku moć. Danas se čuvaju u Crkvi Svetog Petra u Rimu. Iako praznik nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, u narodu se izuzetno poštuje, a pojedine porodice ga slave i kao krsnu slavu.
Časne verige, u narodu poznate i kao Verižice, Verižnjaci, Kuke ili Verige, svetkovane su radi zaštite od vatre, groma i bolesti, kao i za napredak stoke i letine. Po narodnom verovanju, na ovaj dan zveri u šumi ne napadaju ljude jer su im čeljusti „vezane“ lancima.
Stari običaji nalažu da se na današnji dan ne kupuje niti šije novo odelo, jer se verovalo da bi onoga ko to učini mogao da udari grom. Takođe, običaj je da se kućni prag simbolično „veže“ lancima kako bi se dom zaštitio od zlih ljudi i nečistih sila. Ne preporučuje se ni polazak na put, jer se smatralo da bi kuća ostala nebranjena i izložena nesreći.
Iako na Časne verige ne postoje stroge zabrane u pogledu kućnih poslova, veruje se da je poželjno da dom bude uredan i čist, jer se Sveti apostol Petar u narodu smatra zaštitnikom doma i porodice. Prema verovanju, od ovog dana počinje i blaže vreme.
