Danas proslavljamo praznik velikomučenice Varvare, a za ovaj dan je vezan jedan poseban običaj.
Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara. živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana i danas je svetiteljka koju poštuju obe crkve – i katolička i pravoslavna. Iako nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Po narodnom verovanju danas treba zasaditi božićnu pšenicu, kako bi izrasla do velikog praznika. Za sadnju vam je potrebna šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju će se posaditi. U plitku posudu stavite zemlju, pa na nju poređajte pšenicu, koja je stajala u vodi preko noći. Odozgo prekrijte zrna sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno kvasiti, odnosno prskati vodom na sobnoj temperaturi.Pre nego što se stavi na sto, žito se ošiša makazama da bude ravno, jer retko kad samo izraste ravnomerno. Na Badnji dan stavite sveću u sredinu, a žito po sredini vežite crvenom mašnom ili trakom u vidu trobojke (zastave).
Inače za današnji praznik vezuje se i verovanje da od Varindana do Božića nije dobro sanjati. Ako neko sanja, onda o tome nikom ne govori, niti se snovi tumače. Ko sanja i dira garave sudove, te zime će mu vuci stoku napadati.
