Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na današnji dan proslavljaju praznik posvećen prepodobnom mučeniku Alimpiju Stolpniku.
Rođen je u Andrijanopolju i od malena predan na službu Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora. Sveti Alimpije želeo je da se povuče i da živi u molitvi i usamljeništvu pa se povukao na jedno jelinsko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja. Tu je postavio krst i sagradio hram svete Efimije koja mu se javila u snu. Potkraj hrama podigao je stub, popeo se na njega i tu, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Ni podsmeh ljudi, ni zla demonska nisu ga mogla odatle pomeriti. Od svega se ograđivao krsnim znamenjem i imenom Hristovim.
Najzad, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja. Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su svetiteljeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Sveti Alimpije poživeo je sto godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Svetoj Gori.
Sveti Alimpije jedan je od tri velika stolpnika, pored Simeona i Danila Stolpnika. Na ikoni se predstavlja u asketskom, pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu.
Zaštitnik je stoke, pa se zato na njegov dan ne upreže stoka. Stoga, na dan Svetog Alimpija nikako se ne sme naći meso te vrste, teletina, junetina, kravlje meso. Po predanju, on je pregazio kugu i od tada se ona ne javlja.
(Crkveni kalendar)
