Mnogi vernici će, danas na praznik Usekovanje glave Svetog Jovana, praktikovati strogi post koji se zasniva na uzimanju malo hleba i grožđa ili čisto gladovanje tokom čitavog dana.
Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 11. septembra, vernici se pridržavaju strogih običaja. Prema tradiciji, na ovaj dan se ne jede hrana crvene boje i izbegavaju se teški poslovi, dok se dan provodi u molitvi i postu. Prema verovanju, na ovaj dan ne bi trebalo konzumirati ništa što je crvene boje, jer simbolizuje krv Svetog Jovana, niti jesti iz tanjira ili tacni.
Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome. Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Toga dana vernici ne slave i ne vesele se, a po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Usekovanje se u hrišćanskom svetu obeležava i kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.
Ovaj praznik u narodu je poznatiji kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek i Srbi ga izuzetno poštuju. Na današnji dan, ne radi se ništa od teških poslova – ni na njivi, ni u kući. Danas se obavezno posti, a Srbi veruju i da na današnji dan ne valja ni jesti ni piti išta crveno, jer to podseća na prolivenu Jovanovu krv. Danas ne valja ni uzimati nož u ruke. U nekim krajevima vodi se računa i da deca na današnji dan nikako ne jedu crveno voće i povrće – paradajz, crvene jabuke…
