Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Tucindan – dan kada se priprema božićna pečenica.
Tucindan je narodni praznik koji pada 5. januara, dva dana pred Božić, odnosno dan pred Badnji dan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica tukla – ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Pečeno prase ili jagnje nazivalo se i „božićnjara“. Posle posta, koji traje do 7. januara po gregorijanskom kalendaru, vernici treba da se na Božić omrse pečenicom, njenom mašću ili jabukom i dunjom koje su izvađene iz nje.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu ne valja tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
Kokoška, guska, patka ili ćurka u mnogim se krajevima ni u kom slučaju ne smeju naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol „nazadovanja i rasturanja kuće jer kljuca i baca zemlju iza sebe“. Tamo gde se, ipak, kolje za supu, odmah se odbace glava i noge.
U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.
Od Tucindana počinje i uređenje i spremanje kuće za Božić, praznik rođenja Hrista.
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
infocentarjug.rs
