Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Vaznesenje gospodnje – Spasovdan, jedan od deset praznika posvećenih Hristu. Ovo je i gradska slava Beograda. Spasovdan spada u pokretne praznike – pada istog dana, ali se menja datum jer se računa od Vaskrsa. Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova.
Spasovdan je spomen na dan kad se Spasitelj uzneo (vazneo) na nebo, pošto je završio svoju zemaljsku misiju. Događaju koji se zbio u Vitaniji, na Maslinskoj gori kod Jerusalima prisustvovali su Hristovi apostoli. „Naposletku se javi kad njih 11 behoše za trpezom i reče im: „Idite po svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. Onaj koji veruje i pokrsti se, spašće se, a ko ne veruje, osudiće se. A znaci onima koji veruju biće ovi: Imenom mojim izgoniće đavole, govoriće novim jezicima“. I izvede ih na polje i podigavši ruke, blagoslovi ih, i odstupi od njih, uznosaše se na nebo i sede Bogu s desne strane“, zapisali su sveti jevanđelisti Marko i Luka o ovom događaju. Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu. Pokretnog je datuma i uvek se obeležava u šesti četvrtak po Vaskrsu, odnosno četrdeseti dan po vaskrsenju Hristovom. U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici. Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja.
U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine. Od kad je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan. Ova Slava simbolično ukazuje na stalno uzdizanje – vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost izražavajući duševnu i moralnu snagu naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti.
Današnju formu postojećeg slavskog obreda uobličio je 1862. godine mitropolit beogradski Mihailo Jovanović, tada i poglavar Crkve Kneževine Srbije, na čiji je predlog, upućen knezu Mihailu Obrenoviću, 1863. godine i sagrađena Vaznesenjska crkva. Ova crkva uspela je da sačuva originalni barjak Uprave grada.
Slava Grada Beograda
