Srpska pravoslavna crkva obeležava danas veliki praznik posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice.
U crkvenom kalendaru 4. decembar označen je crvenim slovom i spomen je na dan kad je Presveta Bogorodica predata na službu Bogu. Danas će svaki vernik da posti jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
Kad je Presveta Deva Marija napunila tri godine, njeni roditelji Joakim i Ana doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kao što su ranije obećali. U svečanoj povorci, Marija je išla svečano odevena i ukrašena, između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji. Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju. Roditelji su prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući. Marija je u hramu ostala narednih devet godina.
Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.
U Srbiji na Vavedenje prestaju svadbe, ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, niti sklapati ugovore, započinjati velike radove, a nerotkinje treba da spavaju u manastiru.
Narodna verovanjaKod Srba se ovaj dan još i zove Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi. Osim onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu,ovo je i dan koji svetkuju stočari. U istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva – vedro nebo obećava dobru letinu. I za Vavedenje važi pravilo da ne treba raditi po kući, prati veš, peglati i slično.
Vavedenje je i slava manastira Hilandara.
(Kraj)
