Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja – Ivanjdan.
Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista, 7. jula i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja. Šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Pesvetoj Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u jerusalimski hram se javio arhanđel Gavrilo. Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio začeće već stare i bezdetne Jelisavete, žene Zaharijeve, koji nije odmah poverovao reči anđela Gavrila. On je zato ostao nem sve do osmoga dana po rođenju deteta. Tada je pri obrezivanju i davanju imena, Zaharije na daščicu napisao: „Jovan mu je ime“. I tada mu se vratio govor.
Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija (uz deo Časnog krsta i mošti svetog Petra Cetinjskog) u Cetinjskom manastiru.
Sveti Jovan Preteča i Krstitelj jedna je od najčešćih krsnih slava u našem narodu. Današnji veliki praznik slavi se i kao dan kumstava i pobratimstava. U našem narodu i danas se kumstvo izuzetno ceni poštuje i često se kaže: Bog na nebu, kum na zemlji!
U crkvenom kalendaru današnji praznik obeležen je crvenim slovom, što znači da spada u red zapovednih praznika.
Sveti Jovan, kog danas praznuje Srpska pravoslavna crkva, poznat je i kao travar, jer je živeo skromno i hranio se onim što je nalazio u prirodi. Ovaj veliki praznik posvećen Jovanu Preteči poznat je po ivanjskom cveću od kog se širom Srbije pletu venčići. Verovanje kaže da uoči Ivanjdana valja nabrati jovanovu travu i u nju uplesti hajdučku travu, majčinu dušicu, vrtiku i beli luk, a sve uvezati crvenim končićem. Od crvene boje beži sve loše, luk čuva od svakog đavola, vrtika je tu dan se novac vrti u kući. Umesto crvenog končića mnogi u venac stavljaju po jedan crven cvet od kog je sve još lepše.
