Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Arhangela Gavrila, u narodu poznatiji kao Gorešnjak ili Letnji Aranđelovdan.
Crkva Arhangela Gavrila slavi kao blagovesnika koji je najavljivao sve značajne događaje u hrišćanstvu.
Učestvovao je u Božjem stvaranju sveta i borbi protiv palih anđela, preneo je proroku Mojsiju svedočanstvo o Božjoj tvorevini i u pustinji ga podučio kako da napiše knjigu Postanja.
Najavio je rođenje Jovana Preteče, Presvete Bogorodice Marije, a potom i spasitelja ljudskog roda, Isusa Hrista.
Arhangel Gavrilo objavio je i najradosniju vest u hrišćanstvu, vest o Hristovom Vaskrsenju.
Freska arhangela na Hristovom grobu, Beli anđeo, iz manastira Mileševa, otelotvorenje je najvažnijeg hrišćanskog trojstva, ljubavi, vere i nade. Poslata je iz Evrope u prvom satelitskom prenosu video-signala između Starog kontinenta i Amerike, potom i u vasionu, u okviru „paketa ljudskih dostignuća“.
Mnogi narodni običaji vezuju se za ovaj praznik, u narodu poznat kao Letnji Aranđelovdan.
Za ovog sveca su vezni mnogobrojni običaji. Devojke ne valja da uzimaju ručne radove u ruke, da šiju i pletu. Ali u narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak.
Svi su poslovi danas zabranjeni, osim ukoliko se započinje neka moba ili dobrotvorni rad. Ljudi bi danas trebalo da se sete bližnjih, posebno siromašnih.
Svetom arhangelu Gavrilu je dobro da se mole nerotkinje, jer se veruje da on donosi „blage“ i lepe vesti.
Arhangel Gavrilo je često slavljen svetac. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.
Po predanju, arhangel Gavrilo je neko vreme bio na Mesecu. Jednom je sleteo na Zemlju i napio se vode s đavoljeg izvora. Đavo ga potera, stigne na Mesec, potegne ga grebenom i zakači mu taban. Od tada ljudi imaju ugnute tabane.
(Info centar juga)
