DANAS JE MALA GOSPOJINA

Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Rođenje Presvete Bogorodice – Malu Gospojinu, jedan od najvećih zavetnih praznika.

Današnji dan se ubraja u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih – crvenim slovom. Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu, a ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka.

Joakim i Ana su dugo bili bez dece. Već stari, oni su usrdno molili Bogu da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darujući im sina Isaka.

Joakim jednom ode u pustinju, gde je proveo četrdeset dana u neprekidnom postu i molitvi da se Bog i na njega smiluje.

Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod lovorovim drvetom, Ani se javi anđeo Božji i reče joj da je njen vapaj dopro do Nebesa i da će ubrzo postati majka.

Ana se na te reči zavetova da dete, koje bude rodila, muško ili žensko, posveti Gospodu Bogu, da mu služi celoga veka. I Bog ih obradova, darova im više nego su mogli i usniti, ne samo kćerku nego i Bogomajku. Kada dođe vreme, starica Ana rodi kćerku, kojoj nadenu ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.

Deva Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, kako se Bogu i zavetovala njena majka Ana. Sa 14 godina Deva Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg.

Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovjekovnih manastirskih fresaka.

Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina sa kraja 14. veka.

Mala Gospojina spada u red praznika posvećenih Bogorodici i nepokretan je, što znači da ima stalno, fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.

Ako verujete u stare narodne običaje onda ste do danas već nabrali mnogo lekovitog bilja i cveća koje će vam trajati preko zime. Smatra se da se od danas više ne ide u šume, jer napolje izlaze zveri i i priroda se sprema za zimu.

Scroll to Top