Srpska pravoslavna crkva slavi danas spomen na Mariju Magdalenu, u narodu poznatu kao Blažena Marija, veoma poštovanu u Srba, posebno među ženama.
Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike i iako nema „crveno slovo“ u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Ovaj dan je zapravo spomen na Mariju Magdalenu. Ona je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.
Posle Hristovog vaskrsenja putuje u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje. Tom prilikom, ona je pred carem optužila Pontija Pilata, koji nije hteo da zaštiti Isusa, nego mu je nevinom izrekao smrtnu kaznu. Kasnije je Pilat lišen svog visokog dostojanstva i prognan u zapadnu Evropu, gde je i skončao. Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla.
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika. Praznik posvećen Blagoj Mariji je i dan Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija. Veoma je poštovana u Srba, posebno među ženama. Spada u nepokretne praznike i iako nema „crveno slovo“ u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Inače, Marija Magdalena se u Žitijima svetih pominje kao „mironosica ravnoapostolska“. Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.
Prema Jevanđeljima, posle Vaskrsenja Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos vaskrse!“ pa se veruje da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj. Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad.
