Paroh Srpske pravoslavne crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Medveđi, jerej Dušan Đorđević poziva zainteresovane vernike na pokloničko putovanje 19. oktobra tekuće godine.
„U organizaciji crkvene opštine Medveđa, sa blagoslovom Njegovog Visokopreosveštenstva Episkopa i Mitropolita G. G. Arsenija, organizujemo pokloničko putovanje 19. oktobra. Plan pokloničkog putovanja je obilazak manastira Temska, Sukovo i Poganovo. Cena putovanja je 2.800 dinara a broj mesta je ograničen. Rok za prijavu na pokloničkom putovanju je sreda 16. oktobar“- navodi se u pozivu jereja Dušana Đorđevića, paroha medveđskog.
Bliže informacije i prijave na telefon 063/267-121
Manastir Poganovo smešten je na levoj obali reke Jerme u blizini sela Poganovo. Pripada Eparhiji niškoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Manastir Sukovo – Prema narodnom predanju, koje se čuva u ovom kraju, današnje manastirsko imanje, sve do 1857. god., bilo je svojina Turčina Sali–bega iz Pirota. On je imao jedinca sina, po imenu Emina. Na tom imanju Turčin je imao dve vodenice. Tu danas postoje obrisi Bgove kule gde je provodio vreme sa svojom porodicom. Beg je češće dolazio u Sukovo i sa svojim prijateljima išao u lov po šumi. Jednoga dana kada je bio sa porodicom u Sukovu, primeti jednoga mladića, Srbina, kako nešto čeprka po zemlji. To je bio Velja iz Velikog Sela, blizu Krupca. On je bio siroče, te se češće vićao oko Krupačke crkve kod ondašnjeg paroha popa Jovana Madića koji je bio iz istog sela. Kako nije imao dece, pop Jovan je čuvao Velju kao svoga sina i dao mu zasebnu sobu na drugom spratu crkvene kuće. Velja je bio čudnovato dete. Često je pričao kako doživljava tajanstvena vićenja, kako čuje nepoznate glasove i sniva zagonetne snove. Ni pop Jovan, ni njegova okolina nisu pridavali nikakvu važnost Veljinim pričama. Ali jedne zimske noći, desi se nešto što je promenilo njihovo mišljenje. Pop Jovan naredi svome učeniku Videnu Jovanoviću iz Odorovaca da odnese malo vatre u mangalu u Veljinu sobu. Kad se Viden približio vratima, čuo je umilno pevanje mnogih glasova. Kosa mu se podiže na glavi i nije smeo da uće u sobu. Sav preplašen, ostavio je mangal, otrčao i sve ispričao popu Jovanu. Jovan se najpre nasmejao, pa je i sam pošao. Kada se približio vratima, čuo je isto pevanje. Začuđen, otvorio je vrata, i video da Velja spava mirnim snom, dok u sobi nikog drugog nije bilo. Pop Jovan tek sada poverova kazivanju Veljinom da mu se u snu javlja sv. Bogorodica i narećuje da se na mestu zvanom „Crkvište“, izmeću Begovih vodenica, otkopa manastir. Uskoro Velja doće u Sukovo i sa nekoliko seljaka otpoče da kopa. Na tom mestu naićoše na jednu staru ikonu i kandilo, te po tome saznaše da su tu temelji hrišćanske crkve. Prvi koji je saznao za ovo otkopavanje bio je begov sin Emin. On se rasrdi na Srbe i počne da ih goni i psuje najpogrdnijim rečima. Odjednom oseti grčeve u rukama i nogama i počne dozivati u pomoć, ali mu niko nije mogao pomoći. Hitno dozvaše iz kule njegovog oca i majku, koji pokušaše da ga podignu, ali nisu uspeli. Nastade plač i jaukanje. Onda se neko od seljaka seti pop Jovana iz Krupca. Turčin brzo pošalje čoveka kod Jovana; on odmah doće i otpoče čitanje molitava i metanisanje sa onim narodom. Kada i sam Turčin skide kapu, prikloni kolena i odobri rad, jedinac mu se sin smiri od bolova. Posle toga, prikloni se na onom mestu, udari glavom o zemlju, poljubi u ruke sve prisutne, pa i samoga Velju.
Manastir Poganovo smešten je na levoj obali reke Jerme u blizini sela Poganovo. Pripada Eparhiji niškoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
