Iako ne predstavlja primarnu manifestaciju koja privlači veliki broj turista iz zemlje i sveta, Leskovački letnji festival je dogadjaj koji ima značaj u lokalnom turizmu, dok neka dešavanja, posebno koncerti i pozorišne predstave na otvorenom privuku pažnju stanovnika okolnih gradova […]
– Predstavite nam se… Zovem se I. R. rodjen sam u Lebanu 1998. godine i po zanimanju sam student Elektrotehnike. – Kakvo je Vase radno iskustvo koje ste stekli u svom mestu prebivanja? Radno iskustvo nemam, posle srednje škole, gimnazije,
Leskovački karneval je manifestacija koja se održava od 2006. godine, a namera je da se ovakvim manifestacijama oživi sećanje na uskršnje povorke koje su se ulicama Leskovca kretale tridesetih godina prošlog veka. Danas je Leskovački karneval jedan od najposećenijih manifestacija
– Predstavite nam se… Zovem se Jelena S., rodjena sam u jednom selu u opštini Medveđa. Imam 28 godina i po struci sam medicinska sestra. – Kakvo je Vase radno iskustvo koje ste stekli u svom mestu prebivanja? Slabo. Osim
Svakog dana sve veći broj mladih do 30 godina i onih srednjih godina odlaze sa prostora opštine Medveđe i opšte sa juga Srbije u potrazi za zaposlenjem ili većim novčanim prihodima u inostranstvo (po podacima Evropskog statističkog zavoda čak i
Južno od Leskovca, malo posle Vučja, na obroncima planine Kukavica, nalazi se tvrdjava iz XV veka – “Skobaljić grad” ili “Zelen grad”. Stanovnik i vlastelin ove tvrdjave bio je legendarni Nikola Skobaljić – poslednji vladar Dubočice pred pad pod tursku
– Predstavite nam se… (ime, mesto rodjenja i stanovanja, skolska sprema, godine zivota…) – Ćao. Da se predstavim na početku. Ime mi je Milan, rođen sam u Leskovcu, trenutno živim u Leskovcu. Završio sam Tehnološki fakultet, po struci farmaceutsko-kozmetički inženjer.
Sve veće migracija stanovništva, kako ka većim gradovima u Srbiji, tako i u inostranstvo, dovode do pada potencijala za razvoj seoskog turizma. Stare kuće su prepuštene zubu vremena, sve ih je teže obnoviti i vratiti im autentičnost nekadašnjeg sela u
U okviru realizacije projekta „Možda je bolje da ostanemo“ uradili smo 20 intervjua sa mladima i ljudima srednjih godina sa teritorije čitavog Jablaničkog okruga, vodeći računa o ravnopravnoj starosnoj, teritorijalnoj i polnoj jednakosti. Kroz nekoliko pitanja, pokušali smo da saznamo
U okviru realizacije projekta „Možda je bolje da ostanemo“ uradili smo 20 intervjua sa mladima i ljudima srednjih godina sa teritorije čitavog Jablaničkog okruga, vodeći računa o ravnopravnoj starosnoj, teritorijalnoj i polnoj jednakosti. Kroz nekoliko pitanja, pokušali smo da saznamo
