Danas, 28. novembra, počinje Veliki božićni post. Za razliku od uskršnjeg posta čiji početak varira ovaj post uvek počinje na ovaj datum i traje 40 dana, zaključno sa Badnjim danom – 6. januar (24. decembar po starom kalendaru).
Po strogosti ovaj post se može uporediti s Apostolskim. U Božićnom postu strogo se posti samo u sredu i petak. Ponedeljkom, utorkom i četvrtkom razrešava se na ulju i vinu, a subotom i nedeljom, kao i velikim praznicima poput Vavedenja i Svetog Nikole može se jesti i riba. Od 20. do 24.decembra (od 2. do 6. januara po novom kalendaru) post postaje strožiji i nema razrešenja na ribu. Najstrožiji post je 24. decembra (6. januara po novom kalendaru), uoči Božića, to jest na Badnje veče. Ustanovljenje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova, datira se u prve vekove hrišćanstva i pominju se u delima svetih otaca od IV i V veka.
Prvobitno je trajao sedam dana, a odluka i naredba hrišćanima da pred praznik Roždestva poste 40 dana izrečena je na saboru 1.166. godine.
Trajanje Božićnog posta objašnjava se i četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.
Zato se kaže da je post zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace, koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja, jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.
Hrišćanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. Gospod je i sam postio četrdeset dana, pre nego što je počeo da propoveda svoju nauku i postu poučavao svoje brojne sledbenike. Postio je pre njega i prorok Mojsej i drugi proroci. Postili su i apostoli i svi pravoslavni hrišćani kroz vekove. „Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu“, kaže Sveti Vasilije Veliki. Post je ne samo Božja zapovest, nego i božanski način života, po rečima Svetog Simeona Solunskog, “Bog ne potrebuje hrane, post nas približava anđelima, koji ne jedu, niti piju, post ukroćuje telo da bi duša živela, dok ugađanje telu – ubija dušu “.
Prva zapovest Božja u Raju bila je zapovest o postu, tj. o uzdržanju. Otuda je i prvi čovekov greh bio greh protiv posta. Kao što u grehu učestvuje i duša i telo, potrebno je da i u vrlini i oslobođenju od greha učestvuju oboje. Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, slavljenje Trojičnoga Boga i Njegovih Svetih, dakle duhovne je prirode. Za čoveka to znači uzdizanje duše iznad tela, duhovno usavršavanje. Posteći, hrišćani se sećaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo spasenje. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdržavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela. Post umnožava ljubav i molitvu i spremnost na vraćanje svih jevanđelskih vrlina. Duša ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On je lek za duševne i telesne bolesti i zaštita od svakog demonskog dejstva o čemu je sam Spasitelj rekao: „Ovaj rod (tj. demoni) se izgoni samo postom i molitvom“. Njime se duša i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni život je nezamisliv bez posta.
