Poslednji topli dani donose sa sobom i kraj sezonskih alergija, naročito na ambroziju, tako da je ovih dana poseta pacijenata kod alergologa svedena na minimum. Ovo je u razgovoru za Info Centar Jug potvrdio Vojislav Mitrović, jedini alergolog Opšte bolnice u Leskovcu.
Doktor Mitrović, objašnjava da nam predstoji sezona grejanja, većeg boravka u kući, kao i da ćemo intenzivnije biti izloženi takozvanoj „kućnoj alergiji“.„Kućni alergeni su grinje, prašina, ali i dlake kućnih ljubimaca koji takodje borave unutra. Tek sada se povećava koncentracija tih alergena“.
Što se tiče spoljašnjih alergena, njihov nivo opada, a to će se naročito dogoditi, kada padne slana i niske temperature dovedu do izmrzavanja biljaka koje su emitovale veliku količinu izazivača alergije.
„Ljudi skloni alergijama što se toga tiče, osetiće olakšanje, naročito posle 15. oktobra. Dakle, još uvek postoji polinacija ambrozije, sa zapuštenih njiva. To je biljka sa velikim potencijalom i oslobadja veliku količinu alergena. Predhodni dug sušni period izuzetno je pogodovao širenju polena“, objašnjava doktor.
„Ljudi koji dobijaju alergijske reakcije su takozvani atopičari i oni imaju genetsku sklonost ka tome. Alergija je jedna vrsta imunološki indukovane preosetljivosti ljudi, koji na ovaj način reaguju, na inače neškodljive činioce iz okruženja, imaju pogrešan imuni odgovor i razvijaju senzibilizaciju“.
U našoj zemlji, najčešće su alergijske bolesti respiratornih puteva i koprivnjača.
„Neograničen je broj izazivača ove bolesti. Pored već poznatih, sezonskih, polenskih, ali i nadolazećih „kućnih alergena“, hrana takodje može biti alergen, naročito: jaja, mleko, orasi, kivi, pomorandže, limun, ali i brašno. Zatim to mogu biti hemijske materije, razni lekovi, kao što su antibiotici, antireumatici, aspirin. Postoje i razni takozvani profesionalni alergeni“, objašnjava naš sagovornik.
Kako to reaguje organizam?
„Čovek se ne radja sa tim, nego razvija alergiju tokom života u kontaktu sa izazivačima dolazi do zapaljenskih procesa u raznim delovima tela. Kod onih osoba kod kojih se prvi put javlja ovaj problem, nije jednostavno, da se na osnovu simptomatologije koja je slična virusnim infekcijama, napravi razlika izmedju ova dva problema, a o tome može da odluči samo lekar“.
Većina alergija nisu izlečive?
„Kada je organizam stvorio antitela za odredjenu supstancu, ona uzrokuju stalno alergijske reakcije. Pritom, organizam stvara takozvane „ćelije sećanja“ iako se u medjuvremenu, antitela gube posle 9 meseci. Tako da one kruže u organizmu i u ponovnom kontaktu sa tom materijom brzo se stvaraju antitela i nastaljaju alergijske reakcije“.
Ove bolesti su izlečive samo u slučajevima, gde je moguće primeniti takozvanu imuno terapiju, a ona je uglavnom vezana za alergije gornjih respiratornih puteva.Medjutim i to izlečenje je privremeno i traje od 7 do 10 godina.
Mnogi simptomi alergijskih reakcija, slični su onima koje izaziva i aktuelni korona virus.
„Malaksalost se može javiti u oba slučaja, kao i curenje nosa, kašalj. Ali ono što sigurno odvaja alergiju od korona virusa, je da kod nje nikada ne dolazi do povišene telesne temperature“, naglašava alergolog Mitrović.
Inače terapija koja se upotrebljava kod alergija je sistematska, zatim upotreba kortiko preparata, internazalna i uz to i obavezna upotreba vitamina i cinka.
infocentarjug.rs
Članci su nastali u okviru realizacije projekta „Zdravlje je najbitnije“ koje sufinansira Grad Leskovac a implementira Info Centar Juga. Stavovi izneti u člancima nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
