Koliko puta ste bili u prilici da na internetu pročitate lažnu vest. Setimo se samo koliko puta su ljudi na vest koja dolazi sa satiričnog portala Njuz net, poverovali da je istinita. Svakodnevni su i brojni primeri senzacionalističkih vesti na društvenim mrežama i sajtovima koje vas teraju i mole za klik.
Mnogi stručnjaci smatraju da je učenje -kako konzumirati vesti- od ogromnog značaja za vaše dete. Pismenost se danas određuje kroz mogućnosti da razdvojite različite vrste vesti. Morate naučiti kako da prepoznate lažne vesti/informacije. Nedavne studije pokazuju da većina dece ne ume da prepozna lažne vesti. Oni ne mogu reći razliku između prave vesti i određenih vrsta oglasa/reklama.
“Učenje ovih veština je kao sposobnost da pronađete razliku između otrovnih i jestivih pečuraka”, kaže Eric Nevton, koji predaje novinarstvo na Valter Cronkite School of Journalism na Državnom univerzitetu Arizona. Sa stvarnim i lažnim vestima o vestima koje se kreću oko društvenih medija, „ideja o novinarskoj/digitalnoj pismenosti postala je hitnija“, kaže Njutn. To znači da deca moraju naučiti da razmišljaju kao novinari. Priče koje izgledaju kao vesti, ali nemaju nikakve činjenice iza njih, se zovu lažne vesti. Bez obzira koliko stvarno izgledaju, „one su potpuna fantazija i njihova namera je da vas prevare“, kaže Njutn.
“Ljudi stvaraju lažne vesti kako bi zaradili novac ili stekli političku moć”
Dolazak pametnih telefona i tableta omogućava učenicima neuporedivo veći pristup informacijama nego bilo kojoj generaciji čovečanstva ikad ranije. Ali, on takođe dopušta svakome da objavljuje sve što želi i da to prenese kao istinu. Postavlja se pitanje da li učenici znaju razliku između onoga što je istina, pristrasna i potpuna laž? Takođe velika je odgovornost škole da pomognu učenicima da razaznaju između činjenica i fikcije.
Nekoliko nedavnih istraživanja i studija pokazuju da današnji učenici imaju alarmantan nedostatak novinske/digitalne pismenosti. Više od 80 posto učenika srednjih škola nije moglo reći razliku između prave vesti i reklama koje izgledaju kao vesti, razumevanje razlike između sponzorisanih sadržaja i običnog članka – zaključila je studija 2016. godine od strane istraživača iz Stanforda.
„Lažne vesti“ su uvek postojale. Ali današnji lažni izvori vesti na mreži, tako blisko oponašaju stvarne vesti da je izazov čak i za odrasle da razumeju šta je stvarno i šta je lažno. Takođe, deca imaju manje iskustva za procenu izvora vesti, tako da određene reči ili slike koje mogu odmah reći odraslima da li je nešto lažno ili pristrasno možda neće imati isti efekat na decu. Zapravo, širenje „lažnih vesti“ je učinilo da tinejdžeri veoma skeptični prema informacijama koje vide i čuju.
Prema izveštaju Common sense media, “Vesti i Američka deca” Trideset jedan procenat dece uzrasta od 10 do 18 godina delilo je vest na mreži za koju se je kasnije saznala da je pogrešna ili netačna.
„Svi znaju kako da koriste svoje pametne telefone i da igraju igrice, koriste facebook, instagram, snapchat, ali želim da ih pretvorim u razbirljive korisnike tehnologije“, rekla je Kathleen Cerruti, koja je 20 godina radila u softverskoj industriji pre nego što je postala Cohasset Middle / High School specijalista biblioteke. Škole treba da nauče mlade ljude o tome kako da identifikuju „lažne vesti.
Deca treba učiti u školama kako da prepoznaju „lažne vesti“!
“U savremenom digitalnom dobu, škole moraju naučiti učenike kako kritički da razmišljaju i analiziraju ono što čitaju na društvenim medijima i sajtovima vesti” – kaže Andreas Schleicher, direktor OECD-a za obrazovanje i veštine. Ove „globalne kompetencije“ postaju sve važnije, rekao je on. „U prošlosti, kada su vam bile potrebne neke informacije, otvorili biste enciklopediju, pogledali je i verovali ste da su te informacije tačne. Razlikovanje šta je istinito od onoga što nije tačno je danas kritična veština“, zaključuje Schleicher.
