Cilj Saveza, kažu osnivači, biće da čuva i unapredi amaterizam u folklornom stvaralaštvu kao i da stavi „pod jednu kapu“ nadležnih ministarstava – hiljade amatera širom Srbije
U Kraljevu je prošlog vikenda održana prva Skupština Saveza folklornih ansambala Srbije, na kojoj su definisana upravljačka tela Saveza. Cilj Saveza biće da čuva i unapredi amaterizam u folklornom stvaralaštvu kao i da stavi „pod jednu kapu“ nadležnih ministarstava – hiljade amatera širom Srbije.
U 19 okruga sada deluje 21 kordinator, koordinatori za Nišavski okrug su Vladica Janošević, Milan Ristić i Marjan Zdravković, za koordinatora Jablaničkog okruga zadužen je Marko Veljković, za koordinatora Topličkog okruga Miloš Denić a za koordinatora Pirotskog okruga zadužena je Ana Ćirić. Savez ima Upravni i Nadzorni odbor, a tehnički sekretar je Marjan Zdravković direktor i umetnicki rukovdilac Ansambla Narodnih igara i pesama „MOZAIK“ iz Niša.
Na skupštini je za predsednika izabran Igor Gudić, direktor i umetnički rukovodilac KUD „Kraljevačka riznica“ koji objašnjava da su u Savezu svi folklorci jednaki, jer ideja i jeste da udruživanjem podignu status samih amatera – čuvara tradicije u našoj zemlji.
„Želeli smo da nešto kvalitetno promenimo jer zvanično u Srbiji postoji Savez amatera Srbije ali on, nažalost, više od jedne decenije ne pruža gotovo ništa samim amaterima“ – kaže Gudić, dodajući da se, upravo iz tog razloga, poslednjih godina jedan broj dobrih folklornih ansambala povukao iz te priče.
„Planiramo da radimo sve ono što nije radio Savez amatera Srbije. Zato pravimo dobru i kvalitetnu organizaciju smotri i festivala, a prevashodno ćemo se baviti očuvanjem nematerijalnog kulturnog nasleđa i očuvanjem izvorne igre i pesme. Postojeće festivale okružnog, međuokružnog i republičkog nivoa, na kojima će kvalitet ocenjivati zaista kompetentni ljudi po određenim pravilima, istim za sve, kako bi kvalitet tih festivala bio podignut na visok nivo. Prvi korak nam je učlanjenje folklornih ansambala iz 19 okruga u Savez. Svaki okrug ima svog koordinatora, to su uglavnom kolege iz posla i prakse koji žive u tim okruzima i koji najbolje poznaju rad ansambala. Po uključivanju ansambala, Savez će napraviti bazu podataka i poslati Republičkom zavodu za statistiku, koji će sve to obraditi u Beogradu, a onda po „ulasku u sistem države“ bismo ozbiljnim projektima konkurisali za organizaciju smotri festivala u našoj zemlji kako bi kvalitet tih festivala bio podignut na visok nivo. U našem Umetničkom savetu SFAS-a nalazi se 20 eminentnih stručnjaka iz oblasti koreografije, etnologije, etnomuzikologija. Oni će odlaziti na probe pojedinih ansambala i savetima doprineti unapređenju kvaliteta rada tih društava. Pored toga, sva mala društva moći će da računaju na finansijsku pomoć kada se odluče za nabavku narodnih nošnji i kostima, ili za postavke kvalitetnijih programa određenih autora koji će odlaziti kod njih“ – kazao je Marjan Zdravković iz Niša, tehnicki sekretar Saveza i glavni koordinator za celu Srbiju.
Savez će sufinansirati nekomercijalne projekte (festivale, radionice) ansambala koji su članovi saveza. Pre nekoliko dana u Beogradu je napravljen dogovor o potpisivanju poslovno-tehničke umetničke saradnje sa Katedrom za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti. Jedan deo nastavnog kadra ove Katedre već je deo Umetničkiog saveta SFAS-a.
Možda nam je, grubo rečeno, dobro došla ova trenutna, zbog epidemije koronavirusa, „pasivna“ situacija, jer poslednjih meseci nema koncerata, ali taj period sada koristimo da odradimo period učlanjavanja, neophodnu administraciju i dobre planove za sledeću godinu, propozicije svih takmičenja, smotri i festivala. Nadamo se da će korona popustiti do proleća naredne godine kada očekujemo da bismo mogli da krenemo sa predtakmičenjima dečjih folklornih ansambala, za izvorno narodno stvaralaštvo i za koreografisani folklor“ rekao je predsednik Saveza, Igor Gudić.
