Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik prepodobnoga Zosima Tumanskog. Mada se zna da je živeo i slavno postradao tokom 14. veka, godina rođenja i smrti su mu ostale nepoznate. Za njegov dan u pravoslavnom kalendaru uzima se 21. avgust, kao datum kada je 1992. godine usvojena odluka Sabora SPC da se među srpske svece unesu imena devetorice Sinaita, među kojima i Zosim Tumanski.
Prepodobni Zosim Tumanski je bio jedan od monaha sinaita iz druge polovine XIV veka koji su u Srbiju došli za vreme Kneza Lazara. Veliki molitvenik i duhovnik. Po predanju ovaj Sinait je živeo sam u kamenoj pećini kod današnjeg manastira Tuman. Podizanje ovog manastira, posvećenog Svetom arhistratigu Mihailu, vezano je za ime Miloša Obilića, koji je u vreme kneza Lazara upravljao Braničevskom oblašću. Po predanju, Miloš je prilikom lova nehotice ustrelio pustinjaka Zosima. Tako teško ranjenog Miloš ga je poneo u svoj dvor u mestu Dvorište da mu se ukaže pomoć. Starac Zosim, osećajući svoj kraj reče Milošu: „Tu mani i ostavi me da tu umrem.“ Na mesto gde starac izdahnu Miloš ga sahrani i nad grobom podiže crkvu, odnosno manastir koji se i danas zove Tuman.
Mošti prepodobnog Zosima nalaze se u crkvi manastira Tuman i otkrivene su 8. avgusta 1936. godine.
Prepodobni Jakov (u svetu Radoje Arsović) rođen je 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice. Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata – jedan iz oblasti filosofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeu. Radio je kao službenik u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.
Odmarajući 30-ih godina XX veka u Vrnjačkoj Banji, našao se prilikom održavanja sabora bogomoljačkih bratstava Srbije. Zadivio se propovedima Svetog vladike Nikolaja i sveštenstva, a posebno besedom jednog prostog srpskog seljaka. Dotakavši ga tom prilikom blagodat Božja, napustio je službu i svetovni život i došao je kod Svetog vladike Nikolaja sa molbom da bude iskušenik. Nakon dugog ispitivanja Vladika ga je primio.
Kao iskušenik prošao je sva monaška poslušanja. Iako dvostuki doktor nauka, nije mu padalo teško da riba toalete, čisti krompir. Strogo se podvizavao, slabo se i oskudno hranio, neretko otpacima od trpeze. Imao je samo dva para iznošenih mantija. Nikada nije legao u postelju, već se molitveno odmarao. Odlikovao se neobičnim darom ćutljivosti.
Pre drugog svetskog rata, bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega bio je vatreni propovednik vere, ukrašen ravnoapostolnom revnošću. Stekavši mnoge duhovne darove, bio je i prozorljiv. Predvideo je bombardovanje Beograda i manastira Žiče.
U toku rata živeo je u manastiru LJubostinji, gde je upamćen kao veliki podvižnik. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon žestokog batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine. Nakon obretenja njegovih svetih moštiju, mnogi su se iscelilili u manastiru Tumanu, upravo u molitvama prizivajući ovog novog ugodnika Božjeg. Posebnu pomoć kraj njegovih moštiju dobijaju đaci i studenti.
Narodno predanje smrt Zosima Sinaita vezuje za mnogobrojne legende. Veruje se da je Miloš Obilić, koga Srbi pamte i slave kao kosovskog junaka koji je u čuvenom boju iz 1389. godine proburazio turskog sultana Murata, nehotice ubio monaha Zosima – u lovu. Navodno, kupajući se u svojoj banji, Miloš je začuo šuštanje iz obližnje šume, pa je iz luka ispalio strelu u tom pravcu. Krenuvši u potragu za životinjom koju se nadao da je pogodio, mnogo se ražalostio kada je ugledao Pustinjaka koji se podvizavao u pećini Kamenici, na 15 minuta hoda udaljenoj od manastira Tumana.
Ime manastira vezuje se za istu legendu. Zapisno je kako je kosovski junak poneo ranjenika na mesto današnje manastirske crkve pred kojom je iznemogli svetac kazao: „Tu, mani me“, pa je tako i verski objekat nazvan Tumanom.
Manastir Tumane, devet kilometara udaljen od Golupca, rušen je u Prvom i Drugom ustanku, ali obnavljan rukom verujućih. Ipak, 1910. godine do temelja je srušen zlom voljom predsednika sreza. On je minirao Tumane na praznik Cveti usled čega su se svodovi porušili na vernike. Ipak, pod zaštitom čudotvornog i tragično stradalog sveca, niko nije povređen.
Tako danas narod sa mnogih strana pritiče, moleći od svetitelja leka svojim bolestima i izbavljenje od nevolja. U redovima za molitvu ima svakojakih koji, primivši utehu i blagoslov svetitelja i iz Tumana, odlaze kao novi ljudi. U manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije, nečistih sila, bezdetnosti… Svetitelj se do danas, javlja onima koji ga usrdno mole, darujući mir, blagoslov i utehu.
Stoga, ukoliko imate problem da ostvarite potomstvo ili patite od bolesti kojima ni medicina nije našla leka, treba da posetite manastir Tumane i poklonite se čudotvornim moštima svetitelja koje vekovima tu počivaju.
Info centar juga
