Pravoslavni hrišćani obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Vaskrs se proslavlja uz tucanje jajima, svečanu trpezu i stare običaje. Na Vaskrs ustanite rano, i nemojte na spavanje pre ponoći!
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih.
Prema crkvenom učenju, Isus je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na Vaskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos vaskrsao, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu izraz „neverni Toma“.
Vaskrs se praznuje tri dana, svake godine pada na drugi datum, ali uvek u nedelju. Slavi se prve nedelje posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevnice. Pravoslavni Vaskrs ne može da se praznuje istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik).
Vernici razmenjuju pozdrave – Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrese!
Svuda je običaj da domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom u kojoj su potopljeni drenak, zdravljak, bosiljak i crveno jaje. Za Vaskrs valja ustati rano ujutro, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Veruje se da ko legne pre ponoći, do narednog Vaskrsa biće pospan i lenj. Decu valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Prvo ujutru treba pojesti vaskršnje jaje, a potom ići na jutrenje.
