Ivanjdan koji se obeležava 7. jula, praznik je rođenja Svetog Jovana Preteče, krstitelje Isusa Hrista.
Rođen je šest meseci pre Gospoda Isusa Hrista, kao dete molitve. U životu Sv. Jovana sve je bilo čudno – rođenje, hrana, odeća i vaspitavanje u surovoj judejskoj pustinji. Kada ga je Bog oslovio u pustinji, odlazi među ljude i počinje da u njihovim dušama priprema staze za dolazak Spasitelja.
Prema hrišćanskoj legendi, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan, pa otuda je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj. Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva i brojni običaji su vezani za ovaj hrišćanski praznik.
O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća i njima se kite staje. Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke i da se tim vencima priroda ovenčava.
Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama.
U našem narodu postoji mnogo verovanja koja su povezana sa Ivanjdanom. Većina ima u sebi magijski cilj. Ivanjdan kao i Đurđevdan, prvenstveno su praznici koji slave vračare i one ne propuštaju svoju priliku da tada, u noćima magije naprave svoje obrede i čaranja.
Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna, ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, ona koja nema ime. Smatra se da noć uoči Ivanjdana ima neobično jaku moć, naročito isceliteljsku, koja sa prvim zracima izlazećeg Sunca nestane.
Ali, ne nestane odmah sva podarena snaga, zadrži se i preko dana, uglavnom do samog podneva. Kod nas, u ljubavnoj magiji mišljenje je da se čarke najbolje prave uoči mladog petka.
Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.
Venci od ivanjskog cveća se na današnji dan stavljaju na vrata kuća i tu treba da ostanu preko cele godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono. Ubrano bilje se čuva kao lek protiv raznih bolesti. Pred kraj dana, u mnogim selima Srbije se i danas pale velike vatre oko kojih se igra i peva.
Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Na Petrovdan, 12. juna treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.
(SPC)
