Autizam je veoma složen razvojni poremećaj koji se javlja tokom prve tri godine života i uglavnom traje do kraja života. Njegov specifičan uzrok je još nepoznat. Na osnovu činjeničnih podataka, dobijenih naučnim istraživanjem, danas znamo da autizam nije retka pojava, a ukoliko se u obzir uzme ceo spektar autističnih poremećaja, ova vrsta poremećaja obuhvata 0,6% ukupne populacije. Ovo znači da u Evropi postoji oko5 miliona osoba sa autizmom.
Smatra se da osobe koje imaju ovaj poremećaj uglavnom imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju i razvijen govor i spadaju u grupu sa Asperger sindromom. Autizam se ne može izlečiti, ali se pravovremenim postavljanjem dijagnoze, tretmanom, posebnim metodama i pristupom detetu i uključivanjem deteta u prirodno okruženje vršnjaka može dosta postići.
Autistične osobe imaju teškoće u komunikaciji i socijalnim odnosima. Njihovo ponašanje obeležava nezainteresovanost za druge, mehaničko ponavljanje pojedinih pokreta ili radnji, i neuobičajeno vezivanje za neki predmet.
Autistični poremećaj obuhvata autizam Kannerovog tipa, razvojne psihoze, atipični autizam, Rettov sindrom i druge sveobuhvatne poremećaje. Kod većine osoba postoje nepravilnosti u četiri velika organska sistema: nervni, imunološki, endokrini i digestivni sistem.
Osobe sa autizmom imaju identične ljudske vrednosti, kao i bilo ko drugi i prema tome imaju ista ljudska prava, kao i druge osobe sa invaliditetom. Zbog kompleksnosti njihovih potreba, oni pripadaju posebno osetljivoj grupi ljudi, čak i među ljudima sa invaliditetom. Nijedna osoba sa autizmom ne bi trebalo da bude uskraćena u slobodnom razvoju života.
Najbitnije je biti podrška osobama sa autizmom, a tu roditelji igraju glavnu ulogu. Deci sa autizmom treba omogućiti sve uslove koje imaju i druga deca, bez izdvajanja i diskriminacije, kako bi se oni ponašali prirodno u svom okruženju.
(Kraj)
