Mikrotargetiranje je ukratko – praćenju ljudi putem tehnologije. Svi mi, bilo da smo aktivni ili pasivani korisnici, ostavlja tragove na internetu. Velike korporacije, kompanije, partije, interesne grupe koje prate i prave baze podataka o internet korisnicima, beleže portale na kojima smo boravili, koliko smo se i gde zadržali, koliko se puta vraćali na određene sadržaje, šta smo lajkovali, podelili, prokomentarisali itd. Na osnovu toga oni prepoznaju naša interesovanja i spram njih plasiraju nam određene reklamne sadržaje.
Sociolog Aleksej Kišjuhas u svom blogu odlično primećuje: „Jer se veštačko inteligentni algoritmi tada pokazuju kao mnogo bolji poznavaoci nas samih i od marketinških stručnjaka, i od psihijatra, i od popa. I ne samo to, Fejsbukov algoritam je zapravo ispao bolji tumač ljudske ličnosti i od njegovih prijatelja, srodnika, roditelja i supružnika. Nakon analize samo 70 nečijih lajkova, „Fejsbuk“ je „znao“ više o nečijoj ličnosti nego većina njegovih ili njenih prijatelja. Nakon 150 lajkova, „poznavao“ nas je bolje od članova porodice, a nakon 300 lajkova – više čak i od bračnog partnera sa kojim delimo krevet, večeru, decu i život. Drugim rečima, ukoliko smo kliknuli na više od 300 gluposti i budalaština na svom Fejsbuk nalogu, veštačko inteligentni algoritam ove društvene mreže je bolje predvideo naše stavove i želje od našeg muža ili žene. Zato se postavlja pitanje – šta to govori o nama kao ljudima? Jer, koliko god voleli da mislimo o sebi samima kao o nekakvoj jedinstvenoj, specifičnoj, originalnoj i neponovljivoj (s)nežnoj pahuljici, biće da nije baš tako. I da nismo baš takvi.“
Psihološki profil naše ličnosti najčešće se meri na skali poznatoj kao „Velika petica“. Zasnovana je na pet dobro utvrđenih osobina: usaglašenost, neurotičnost, otvorenost prema novim iskustvima, ekstrovertnost i savesnost. Naši nivoi na ovim osobinama imaju tendenciju da budu relativno stabilni tokom našeg života (uz izuzetke). I nije velika misterija kako su nivoi ovih osobina povezani sa stvarima koje volimo, kupujemo i provodimo vreme.
Naši digitalni otisci prikazuju donekle tačnu sliku naših ličnosti. Međutim, ostaje da se vidi kako deluje u praksi? Slede dva primer:
– Nielsenova studija navodi primer, kako je proizvođač pica shvatio da njihovi najverniji i najčesći kupci nisu bili ljubitelji roštilja, već tinejdžeri. Nakon što uvideo tu činjenicu, počeo je da postavlja oglase na sajt za igrice koji su uglavnom posećivali tinejdžeri. Ova reklamna kampanja se pokazala izuzetno usešnom jer su oglasi doneli veću zaradu piceriji.
– Političar ima profil i informacije koje govore da Pera ne voli imigrante. Političar pokazuje Peri oglase u kojima kaže da planira da smanji imigraciju. Političar takođe ima profil i informacije o Marku koje pokazuju da Marko podržava imigrante. Isti političar Marku plasira oglas u kojem kaže da će se bori protiv diskriminacije imigranata na tržištu rada. U oglasu ne napominje i plan ograničavanja imigracije. Dakle, bez tehničkog lažiranja, političar može reći nešto drugačije za svakog pojedinca.
Primer govori o specofočnosti mirkotargetiranja u vezi sa političkom reklamom. Politička partija se može posmatrati kao vrlo složeni proizvod – mnogo složeniji od većine proizvoda koje obično kupujemo! Zbog ove složenosti, političko oglašavanje posebno ima koristi od prilagođavanja potrebama pojedinih potrošača. Ali ono što stranke čini drugačijim od proizvoda jeste to što ‘kupovina’ partije (glasanjem) ima mnogo širi efekat nego konzumiranje proizvoda. Proizvodi možda imaju funkcije koje nam ne trebaju. Stoga, mikro ciljanje/targetiranje omogućava političarima da utiču na mišljenje tako što daju pogrešan utisak o važnim aspektima programa stranke.
U razvoj novih tehnologija treba biti i veoma obazriv. Uz pomoć veštačke inteligencije, mogu se analizirati ogromne količine podataka kako bi se stekli uvid u pojedinačne profile i način manipulacije ljudima. Takođe, uz pomoć veštačke inteligencije, pojedinačno prilagođene poruke mogu biti sastavljene od robota.
Članci su rađeni u okviru projekta „ZNAJ I TI“ – Istraživačko novinarstvo u cilju povećanja medisjke pismenosti stanovnika opštine Medveđa i Jablaničkog okruga, koji finansijski podržava opština Medveđa a realizuje UG „Info centar juga“
