Reč „pismenost“ obično opisuje sposobnost čitanja i pisanja. Tradicionalna pismenost i medijska pismenost imaju puno toga zajedničkog. Čitanje počinje prepoznavanjem slova, zatim čitaoci mogu da prepoznaju reči – i što je najvažnije, shvataju šta znače te reči, i na kraju čitatelji postaju pisci. Medijska pismenost je sposobnost prepoznavanja različitih vrsta medija i razumijevanja poruka koje šalju. Jer sve medije je neko stvorio, i svaki je stvoren iz nekog razloga. Razumijevanje tog razloga je osnova medijske pismenosti.
Definiciju Medijske pismenosti kojom ćemo se služiti, nalazimo u Unaskovom tumačenju i ona glasi: „Medijska pismenost je skup gledišta koje u korištenju medija aktivno primjenjujemo da bi smo protumačili značenje poruka koje primamo“. Iako se poslednjih godina dosta govori, piše i tumači, prva deklaracija o medijskom obrazovanju potpisana je još 1982. godine, dok je sam pojam definisan 1992 godine kao “ sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija“. Kada na to dodamo kompjutersku i infomatičku pismenost dobijamo jednu celinu koja je osnova za naše istraživanje. Uzroke za njenu sveprisutnost u našim životima poslednjih godina, nalazimo u svedostupnosti informacija i tehnologije većini stanovništva, kako naše zemlje tako i sveta.
Kao i tradicionalna pismenost, medijska pismenost podrazumijeva kritičko razmišljanje, analitičke veštine i sposobnost izražavanja sebe na različite načine. Biti medijski pismen takođe podrazumijeva korištenje medija mudro i delotvorno, uključujući mogućnost procene kredibilnosti informacija iz različitih izvora. Medijski pismena osoba će biti svesna uticaja medija na verovanja, stavove, vrednosti, ponašanja. I na isti način na koji tradicionalna pismenost uključuje pisanje i veštine čitanja, medijska pismenost takođe naglašava stvaranje efikasne komunikacije kroz različite medije.
Nema sumnje da ljudi, naročito deca, uče od medija kroz ono što vide, čuju i doživljavaju. Opkoljeni smo medijima – TV-om, aplikacijama, veb-sajtovima, video igricama, magazinima, bilbordima, ambalažama, radio, društvenim medijima i svim vrstama reklama. Prosečni šestogodišnjak vidi oko 70 medijskih poruka svakog dana. Dok su u srednjoj školi, tinejdžeri troše više od jedne trećine svog dana koristeći medije. Malo ko od nas u potpunosti razume kako mediji sa kojima komuniciramo utiče na nas i na naše društvo. Ono što nam može pomoći jeste Medijska pismenost.
Kako definiše Edukacijski film Abeceda Suština medijske pismenosti nije u pamćenju činjenica i statističkih podataka, već u sposobnosti postavljanja pravih pitanja o onome šta se gleda, čita ili sluša. Pa da bi smo primenili veštine medijske pismenosti, možemo da postavimo pet ključnih pitanja:
– „Ko je stvorio ovu poruku?“
– “Koje kreativne tehnike se koriste da privuku moju pažnju?”
– “Kako bi različiti ljudi mogli različito razumeti ovu poruku?”
– “Koji stilovi života, vrednosti i stavovi su predstavljeni ili su izostavljeni iz ove poruke?”
– “Zašto se ova poruka šalje?”
Članci su rađeni u okviru projekta „ZNAJ I TI“ – Istraživačko novinarstvo u cilju povećanja medisjke pismenosti stanovnika opštine Medveđa i Jablaničkog okruga, koji finansijski podržava opština Medveđa a realizuje UG „Info centar juga“
