Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka, kao pomen na dan kada je ova svetiteljka okončala ovozemaljski život.
Prepodobna mati Paraskeva rođena je u Epivatu i, prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Roditelji su joj bili imućni i pobožni, a osim nje, imali su i sina Jevtimija, koji je kasnije postao poznati episkop maditski. Nakon smrti roditelja, devica Petka, željna podvižništva Hrista radi, otišla je u Carigrad, pa u jordansku pustinju, gde se podvizavala do starosti. Tada joj se javio anđeo Božiji i rekao joj da se vrati u otadžbinu.
U Epivatu je proživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi i onda je predala dušu Gospodu. Upokojila se u 11. veku i na njenom grobu počela su se dešavati razna čuda, najčešće izlečenja. Njene čudotvorne mošti prenesene su u Carigrad.
Bugarski car Arsen je mošti svetiteljke 1238. godine prebacio u Trnovo u Bugarskoj, a padom tog područja pod Turke, sultan Selim je njene mošti odnio u Carigrad. Na molbu kneginje Milice, žene srpskog kneza Lazara, mošti svetiteljke prenesene su u Srbiju u Beograd i 125 godina bile su položene u kapeli na Kalemegdanskoj tvrđavi.
Mošti Svete Petke sada su u Rumuniji u Jašiju, gradu koji se smatra velikim svetilištem i mestom hodočašća, ne samo za pravoslavne, već za sve koji veruju u njenu moć iscjeljenja.
Sveta Petka je u srpskom narodu veoma poštovana i važi za zaštitnicu žena. Veliki broj lekovitih izvora nosi ime Svete Petke, a jedan od njih, sa čudotvornom i lekovitom vodom nalazi se u Beogradu, na Kalemegdanskoj tvrđavi, mestu gde su njene mošti dugo počivale.
Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovu to ne treba da rade žene. Na Svetu Petku, dešavala su se velika čuda. Ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj dan jer znaju da će im pomoći.
