Ako u Bogojavljenskoj noći posle ponoći otvorite prozor i pogledate u nebo, verovatno ćete primetiti da i neko od vaših komšija radi isto. Ovo ne treba da vas čudi jer je reč o prastarom srpskom običaju!
Bogojavljenje je hrišćanski praznik koji slavi otkrovenje Boga Sina kao ovaploćenog u Isusu Hristu. Slavi se 6. januara, odnosno 19. januara kod crkava koje se drže julijanskog kalendara. Zapadni hrišćani uglavnom slave (ali ne i isključivo) posetu trojice mudraca mladom Isusu, i Isusovu fizičku pojavu pred inovernicima. Istočne crkve, dan pre Bogojavljenja slave krštenje Isusovo, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordan, koje se obeležava kao objava svetu da je on Sin božji.
Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.
Naime, naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i „Bog se javlja“. Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti. U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
U pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke.
Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako sutra bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Veruje se i da snovi usnuli u noći između 18. i 19. januara predstavljaju, u stvari, izvesnu poruku od Boga i da predstavljaju predskazanje događaja koji će se tek desiti.
Bogojavljenje se, po Novom kalendaru praznuje 19. januara (6. januara po Starom) i označava završetak nekrštenih dana kada se u crkvama ne vrše obredi krštenja.
U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda.
Pravoslavni vernici na Bogojavljenje pozdravljaju se sa „Bog se javi – Vaistinu se Bog javi”.
