Tokom posete ekipe Info Centra Juga selu Šumanu, razgovarali smo sa Draganom Djordjević koji živi sa suprugom Sanjom i dva sina od 9 i 11 godina.
Koji je najveći problem zbog kojeg se ljudi iseljavaju?
– Najveći problem je nezaposlenost. Imamo ovde i dobru školu, dobre učitelje ali je posao najveći problem.
Da li se stvari menjaju u poslednje vreme?
– Od kada je došla nova vlast, stvari se menjaju na bolje. Naše selo je osetilo to. Uvek se radila neka druga mesta. Na primer nismo imali asfalt prema mahalama Kmetovci i Đorđevci, što je veliki problem, ali nam je obećano da iduće godine dobijemo asfalt na toj deonici od 2 km. Predsednik opštine Lebane Zoran Ilić nam je obećao i izgradnju ambulante u idućoj godini, što će povući i apoteku. Mladi koji završe školu se iseljavaju a ostaju stariji kojima je problem da idu kod lekara u Lebane, da čekaju kad su gužve, da hvataju prevoz, naročito zimi. Ko je imućniji, on se snađe, plati taksi ili nekome. Ovde nema ni jednog udurženja taksista.
Koliko nade ulažete u novu fabriku?
– Mnogo! 400 radnika iz Šumana je radilo u Ekspotekstu. Da bi lakše dolazili na posao, ljudi su pravili kuće u donjem delu sela, dok im je imovina ostala u gornjim mahalama Šumana. Od najavljenih 1000 radnika, pola bi trebalo da je iz ovog sela.
Kako vi privređujete?
– Ja sam bio fudbaler, a imovina je ostala nakon dedine smrti. Počeo sam da radim od nule. Po meni, ko je uporan i snalažljiv, nije da ne može da se snađe i da živi. Ali i za to treba imati neke preduslove – da ima zemlju i pre svega da hoće da radi ovaj posao. Rizik je veliki jer je imanje u brdskom području pa prihod zavisi od toga da li je godina sušna, kišovita, kakve su cene. Radim voćarske kulture – jagodu, malinu, krušku, dunju, kupinu, aroniju, šlivu… sad sam jedan zasad formirao u mestu Bucalu, na pola puta izmedju Lebana i Šumana isključivo zbog reke. Nešto zemlje sam kupio, nešto zakupio na 10 godina. Jedno radno mesto bi bila pametna stvar za moju porodicu, jer nekada loše prodješ.
Koliko dugo radite poljoprivredu, kakva je bila ova godina i da li imate radnike?
– Poljoprivredom se bavim 5 godina. Tokom sezone berbe uzimam oko 20 radnika. Ove godine nije bio loš prinos. Najbolje za jagodu. Šljiva je bila dobra cena. Malina solidno. Problem je što su ljudi zasadili malinu do maline. Svi se žale da je cena malina niska. Veliki broj ljudi je zasadio i jagode, naročito gasterbajteri jer je cena maline pala. Ja kažem ljudima – sadi ono što niko ne sadi i čekaj cenu!
Da li je problem radna snaga kada dođe vreme berbe?
– Jeste. Kada imate veće zasade, možeš više da platiš. Glavni berači su mi tu, iz sela. Problem je sa malinom jer je svi gaje pa sam radnike morao da skupljam iz drugih mesta. Išao sam čak u Geglju po berače. Kako se zasadi šire, moguće je da će biti problema sa pronalaskom radne snage.
Što se tiče vaših zasada, da li uzimate stručnu pomoć?
– Ja sam kooperant „Nektara“ i sa njima radim 3 godine. Oni održavaju seminare, umreže nas sa fitofarmaceutima i dobijamo obaveštenja. Recimo, tokom kalendarskog tretiranja, mi dobijamo poruke šta i kako. Čovek ako hoće da nauči, on se informiše. Ja sam kupovao i časopise.
Koliko ima domaćinstva koja se bave u Šumanu poljoprivredom?
– Nema kuće koja nema zasad malina. Moje imanje se graniči sa plantažama nekadašnjeg „Porečja“ iz Vučija. Oni su radili razna ispitivanja. Ja sam radio i ispitivanja zemlje, što ljudi slabo rade.
Hoćete li vi da širite zasade?
– Još uvek ne znam. Supruga je konkurisala i za posao u novoj fabrici.
Da li mislite da će vaša deca ostati na selu?
– Ja se nadam. Ovaj mladji je budući fudbaler. Ne želim nikako da ih teram na to.
Hvala vam na ovom razgovoru.
– Hvala i vama.
„Članci su urađeni u okviru projekta „Da nevidljivi budu u javnosti“, koji sufinansira opština Lebane, a sprovodi Info Centar Juga. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
