Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vozviždenje časnog krsta – Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Ovaj hrišćanski praznik, koji u pravoslavnom kalendaru slovi i kao Vozviždenje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.
Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti – poznata je srpska izreka, pa vernici na ovaj dan – kada se praznuju dva događaja – pronalazak Časnog krsta i njegov povratak iz Persije u Jerusalim – poste na hlebu i vodi.
Rimski car Maksencije činio je mnoga zla narodu, goneći i mučeći hrišćane, te Rimljani poslaše pismo caru Konstantinu, da ih izbavi i spase od toga.
Car Konstantin, poče prijateljski ubeđivati Maksencija da prestane sa zlodelima, ali on ne posluša, te Konstantin bi prinuđen da krene u pohod na Rim, i tu bi pobeđen Maksencije, silom i dejstvom Časnog Krst.
Veliki car Konstantin, pobedonosno uđe u Rim, gde ga narod dočeka sa velikom radošću i počastima. A sam car uznosaše veliku blagodarnost Bogu, koji mu silom Časnog i Životvornog Krsta darova pobedu. U tu čast on postavi usred Rima na visokom stubu Krst i napisa na njemu: „Ovim spasonosnim znamenjem oslobođen je ovaj grad od nasilničkog jarma“.
Carica Jelena u Jerusalimu, saznavši gde je zakopan Časni Krst, poruši Venerin hram i ispod njega nađe 3 krsta. Tada joj patrijarh Makarije reče da stavi jedan po jedan na mrtvaca kojeg su pronosili.
Kada su stavili treći krst, mrtvac ožive. Carica napravi srebrni kovčeg i u njega položi Časni Krst i od tada se praznuje VOZDVIŽENjE (Podizanje) Časnog Krsta. Ona sa sobom ponese samo deo ovog Časnog Krsta Gospodnjeg i svete klince, kojima je Isus Hristos bio prikovan za taj Krst, a sam Krst položi u srebrni kovčeg i predade ga patrijarhu Makariju. Blaženi car Konstantin položi životvorno drvo u zlatan kovčeg, a svete klince, carica Jelena baci u Jadransko more, a jedan car ukova u svoj šlem, jedan u đemove na uzdi svog konja.
Po povratku svete carice Jelene iz Jerusalima u Vizantiju, hristoljubivi car Konstantin načini tri velika krsta, prema broju javljenih mu u ratovima: prvi u Rimu, drugi u Vizantiji, a treći, nakon pobede nad Skitima na Dunavu. On načini tri krsta i napisa na njima: IS HS NIKA – Hristos pobeđuje. Neka je i od nas Njemu čast, slava i poklonjenje sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
OBIČAJI NA DANAŠNJI PRAZNIK
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.
– Ako je, pak, suvo naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
– Septembarska kiša doneće zlato njivama, a otrov vinogradima.
– Kakav septembar oko Krstovdana, takav nas očekuje mart naredne godine.
(ICJ)
