Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog arhangela Gavrila čije je „glavno“ praznovanje 8. aprila, dan posle Blagovesti. U narodu je današnji praznik poznat kao letnji Aranđelovdan ili Gorešnjak, i za njega se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima je onima koji poštuju hrišćanske norme danas zabranjen skoro svaki rad.
Smatra se da je ovaj letnji praznik ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku, za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenita i patrijarha Nikole (Hrisoverga) posle javljanja arhangela Gavrila u jednoj od karejskih kelija koji je prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici „Dostojno jest“.
Gavrilo je prvi uz arhangela Mihaila koji je predvodnik vojske anđela i sila dobra. Zbog toga se veruje da na današnji dan treba odmoriti i da ne treba raditi za sebe ili novac, ali da je ovo najbolje vreme za otpočinjanje kakvog dobrotvornog rada. Aranđelovdan je ceo posvećen dobroti i davanju, pa tako i ljudi treba da se sete svojih bližnjih kao i onih koji imaju manje nego oni.
U nekim krajevima arhanđela Gavrila slave čobani i zovu ga volujski svetac. Od ovog dana, pa sve do Ćirilovdana, 28. jula, nastaje period koji se u narodu zove Gorešnjaci – najtopliji dani u toku godine, vreme kada vladaju velike vrućine.
U narodu postoji verovanje da ukoliko pada kiša na današnji dan, ona gasi Gorešnjak i praznuje se samo jedan dan, ukoliko kiša ne pada praznuje se tri dana.
