Sajber prostor možemo definisati kao mrežu povezanih informacionih sistema neslućenih dimenzija. Broj uređaja na internetu pre par godina je prevazišao broj stanovnika zemlje, dok su previđanja da do 2020 godine, taj broj dostigne 50 milijardi uređaja. Dalje, preko 200 miliona mejlova se pošalje svakog minuta, preko 30 sati video materija je postavljeno svakog minuta dok u tom istom minutu 20 ljudi bude žrtva krađe indentiteta.
Pored brojnih prednosti u gotovo svim oblastima ljudskog bivstvovanja, prema rečima Nebojše Jokića iz Ministarstva unutrašnjih poslova, – “sajber prostor generalno nije bezbedno mesto”. Jer tokom boravka na internetu jedna od otežavajućih okolnosti jeste da ne možemo unapred znati namere ljudi sa kojima komuniciramo, jer veoma često ih prvi put srećemo u virtuelnom svetu. Pritom napadači mogu biti veoma obrazovani, dobro uigrani, precizni. Hakovanja su veoma brza, a žrtva može biti bilo ko i bilo gde! Pa se od najboljih koraka u zaštiti korisnika interneta preporučuje
– Koristite i ažurirajte programe i uređaje za zaštitu,
– Vodite računa o sajtovima koje posećujete,
– Pažljivo postupajte sa elektronskom poštom,
– Čuvajte lične podatke,
– Pazite kako i gde plaćate,
– Usmeravajte aktivnosti dece.
Internet prevare
Zbog same činjenice da je na internetu mnogo lakše lažno predstavljanje i varanje nego u realnom životu, jer se prevarant vodi mišlju da prevareni često nema kome da se obrati za pomoć, pa tako prevaranti uglavnom prolaze nekažnjeno, na pitanje: “Kako prepoznati prevaru?“ – profesor Lazar Kopanja, kaže između ostalog da “ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito, onda je to prevara”. On takođe upozorava na to gde klikćete i na šta klikćete, jer se prevare često svode na zloupotrebu emocija i nigde i nikome ne odajte lične informacije, šifre, lozinke. Svakodnevene oglase za posao na internetu pod bombastičnim naslovima „Laka zarada“, „Posao snova“, „Veliki novac“,… uglavnom upućuju i podsećaju na “hleba bez motike” zaradu, gde se traže vaši podaci o bankovnim računima, uplati početnog kapitala, članarine… Ovakvi poslovi se obično završavaju time da se vašem potencijalnom „poslodavacu“, nakon vaše uplate, gubi svaki trag a vi ostajete bez novca. Takođe i pozivi za upoznavanje i romansu preko portala koje posećujete je česta zamka za prevaru kao i sajtovi za kupovinu i prodaju. Ne treba zaboraviti i nagradne igre i poklone, pa treba biti oprezan uvek kada vam se traže lični podaci i uplate novca.
Nigerijske prevare
Jedna od najpoznatijih internet prevara jeste takozvane „Nigerijske prevare“. „Prevara 419“, kao izraz za „Nigerijsku prevaru“, dobila je naziv po članu broj 419 Nigerijskog krivičnog zakona pod nazivom „Pribavljanje imovine pomoću prevarnih radnji: Prevara“ koji definiše ovo krivično delo. Radnja izvršenja „Nigerijske prevare“ uglavnom počinje ubeđivanjem „žrtve“ prevare da učestvuje u podeli određenih novčanih fondova ako unapred uplati određeni novčani iznos koji je u najvećem broju slučajeva neuporedivo manji od onog iznosa koji bi trebala da dobije kao korist od tog fonda. Prema podacima odeljenja za visokotehnološki kriminal mup-a Srbije, u toku 2008. i 2009. godine na teritoriji Republike Srbije od strane oštećenih lica prijavljeno je deset slučajeva sa elementima „Nigerijskih prevara“ protiv nepoznatih učinilaca. Ovim krivičnim delima oštećeni su državljani Republike Srbije i preduzeća sa naše teritorije, a ukupna imovinska šteta iznosila je preko 60.000 EUR-a.
